Prva glava, pod nazivom Pojačavači velikih signala, opisuje ove pojačavače i u diskretnoj tehnici (pojačavači snage) i u integrisanoj tehnici (izlazni stepen). Analizirane su klase linearnih pojačavača velikih signala, a posebna pažnja posvećena je zaštiti od preopterećenja i termičkoj zaštiti. Pored toga, opisani su hladnjaci, kao elementi za odvođenje toplote.
U drugoj glavi, sa nazivom Pojačavači u integrisanim kolima, opisane su topologije i karakteristike osnovnih linearnih integrisanih kola izrađenih u silicijumu, od kojih se projektuju složenija analogna kola. Posebno su dati izvori konstantne struje, diferencijalni pojačavači i pojačavači napona. Za svaku od navedenih grupa analognih integrisanih kola, ukazano je na njihove specifičnosti, mogućnosti i ograničenja. Paralelno su analizirane topologije ovih kola u bipolarnoj i MOS tehnologiji.

Treća glava, Frekvencijske karakteristike pojačavača, daje opis frekvencijskog odziva kola, kao i odvojene analize niskofrekvencijskog i visokofrekvencijskog odziva jednostepenih pojačavača, kao i kaskodnih pojačavača.
U glavi Negativna povratna sprega opisani su sistemi povratne sprege, date su osnovne osobine negativne povratne sprege i analizirane su osnovne topologije pojačavača sa negativnom povratnom spregom. Razumijevanje koncepta negativne povratne sprege je od neprocjenjivog značaja za ozbiljnije projektovanje kako pojačavača, tako i oscilatora.
S obzirom na veliku zastupljenost, u posebnoj, petoj, glavi razmatrane su opšte karakteristike operacionih pojačavača, sa ukazivanjem na specifičnosti pojedinih vrsta. Posebno je analiziran najčešće korišćeni dvostepeni operacioni pojačavač, te su dati njegovi statički i dinamički parametri.
U šestoj glavi, Standardne primjene operacionih pojačavača, operacioni pojačavači tretirani su ne kao kola, već kao komponente. Opisane su različite konfiguracije operacionih pojačavača, kao što su pojačavači napona, pojačavači struje, konvertori napona u struju i struje u napon, analogna aritmetička kola i aktivni filtri prvog i drugog reda.
U projektovanju elektronskih sistema javlja se potreba za signalima različitih talasnih oblika. Generisanje prostoperiodičnih signala predmet je razmatranja glave Linearni oscilatori. U ovoj glavi su opisani RC, LC i oscilatori sa kristalom kvarca, sa realizacijama koje uključuju ili tranzistore ili operacione pojačavače.
U osmoj glavi objašnjeni su osnovni principi naponske regulacije i stabilizacije, a zatim su opisani linearni pretvarači, redni izvori napajanja i naponski regulatori. Ukazano je i na načine primjene stabilizatora u različitim realizacijama elektronskih sklopova.

Besplatna Arduino Nano pločica uz knjigu!

Dobro opremljena laboratorija za elektroniku prepuna je izvora napajanja, mernim instrumentima, mernom opremom i generatorima signala. Zar ne bi bilo bolje imati jedan kompaktni uređaj za gotovo sve zadatke?

Na bazi Arduina planira se razvoj interfejsa za PC, što je moguće univerzalnije za merenje i kontrolu. Jednostavno se priključuje na USB kabl i - u zavisnosti od softvera-formira mernu sondu digitalnog voltmetra ili računarskog osciloskopa, generator signala, podesivi izvor napona, merač frekvencije, ommetar, merač kapaciteta, snimač karakteristika krivih i još mnogo toga.

Šeme i metode koje su ovde predstavljene ne samo da su pogodne za ove zadatke u laboratoriji za elektroniku, već se mnogi delovi mogu koristiti u potpuno drugačijim kontekstima.

Ovaj udžbenik pruža sveobuhvatan uvod u teoriju signala i sistema, ključnu oblast u elektrotehnici i telekomunikacijama. Knjiga obuhvata osnovne koncepte i metode analize neprekidnih i diskontinualnih signala, kao i različite vrste sistema. Naglasak je na korišćenju matematičkih alata, kao što su Laplasova i Zet transformacija, za rešavanje kompleksnih inženjerskih problema. Pored teorijskog dela, udžbenik uključuje i praktične primere, koji se mogu rešavati uz pomoć softvera kao što su MATLAB i Octave. Namena udžbenika je da studentima i inženjerima pruži solidnu osnovu za napredne studije i primenu u praksi.

Nagla ekspanzija Interneta, a nakon toga i uvođenje većeg broja različitih servisa, prouzrokovala je sve veće zahteve korisnika što je za posledicu imalo konstantni razvoj pristupnih mreža.

Potražnja za velikim propusnim opsegom, velikim bitskim brzinama u oba smera, niskom latencijom i pouzdanijim servisima u poslednjih desetak godina značajno su potisnuli stare tradicionalne telefonske i kablovske mreže i doprineli razvoju i velikoj popularnosti optickih fiksnih pristupnih mreža, posebno FTTH (Fiber To The Home).

U ovoj knjizi upoznaćete se sa savremenim FTTx optičkim mrežama i nizom praktičnih saveta o projektovanju, izgradnji i održavanju ovih mreža.

 Udžbenik „Osnovi telekomunikacija“ nastao je kao rezultat višegodišnjeg naučnog i nastavnog rada autora u oblasti telekomunikacija, sa ciljem upoznavanja čitaoca sa osnovnim konceptima i principima rada tradicionalnih i savremenih telekomunikacionih sistema.

 Udžbenik „Osnovi telekomunikacija“ biće koristan izvor znanja za sve one koji žele da razumiju osnovne principe telekomunikacija. Sadržaj udžbenika je organizovan u osam poglavlja. U prvom poglavlju dat je kratak pregled istorijskog razvoja telekomunikacija, predstavljen je opšti model telekomunikacionog sistema te su definisani osnovni pojmovi u teoriji informacija. Drugo poglavlje je posvećeno signalima, njihovim karakteristikama i analizi istih. Sistemi za prenos signala predstavljeni su u trećem poglavlju. Analogne modulacije obrađene su u četvrtom poglavlju, dok su impulsne modulacije tema petog poglavlja. Osnovni principi prenosa digitalnih signala prezentovani su u šestom poglavlju. Digitalne modulacije i modulacije u proširenom spektru predstavljene su u poglavljima sedam i osam, respektivno.

 Materijal prikazan u udžbeniku prvenstveno je nastao u toku pripreme predavanja iz predmeta „Osnovi telekomunikacija“, pa je shodno tome i namijenjen studentima osnovnog studija Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu za pripremu ispita iz navedenog predmeta.

 U cilju budućeg unapređenja ovog udžbenika, sve sugestije i ideje čitalaca biće dobrodošle i sa zahvalnošću razmotrene.

Udžbenik za istoimeni predmet namijenjen studentima elektrotehničkih fakulteta – smjerovi: telekomunikacije i mikrotalasna tehnika kao jedno od rijetkih izdanja sa ovom tematikom u užem i širem okruženju. Umjesto strogog elektromagnetskog pristupa odabran je jednostavniji, više inženjerski orijentisan pristup baziran na teoriji električnih kola. Pri tome, centralnu ulogu ima matrica rasijanja koja, za razliku od drugih matrica, jedina ima puni fizički smisao u mikrotalasnom domenu.

Spisak skraćenica, 7
Predgovor, 11

Uvod, 13
Šta su M2M komunikacije?, 13
Odnosi M2M, WSNs, CPS i IoT, 14
Primeri primene M2M komunikacija, 19
Uticaj pojedinih aplikacija na komunikacionu mrežu, 21
Druge organizacije, udruženja i interesne grupe koje se bave M2M, 23
Dalji razvoj i izazovi u M2M komunikacijama, 24

Arhitektura i standardi M2M komunikacija, 26
Uvod, 26
GPP MTC arhitektura, 26
ETSI arhitektura za M2M, 31
Arhitektura EXALTED sistema, 36

M2M saobraćaj i modeli, 43
Uvod, 43
Elementi za modelovanje M2M saobraćaja, 44
Metodologija za modelovanje saobraćaja, 50
Modelovanje saobraćaja u M2M, 54
Fitovanje modela prema zabeleženom (zapisanom) saobraćaju, 64
Modelovanje M2M aplikacija, 68

Sigurnost u M2M komunikacijama, 75
Uvod, 75
Pregled opštih pojmova,76
Sigurnost u M2M sistemu, 80

ZigBee standard, 87
Uvod, 87
Razvoj i pojam ZigBee-a, 87

Bluetooth, 95
Uvod, 95
Primeri primene Bluetooth tehnologije, 104
Ostale verzije standard, 105
Bluetooth Low Energy, 106

6LoWPAN, 109
Uvod, 109
IPv4 109
IPv6, 110
Bežični ugnježdeni Internet, 112
Uloga 6LoWPAN, 113
Razvoj 6LoWPAN i standardizacija, 113
Arhitektura 6LoWPAN, 114
Neke 6LoWPAN aplikacije, 117

Bežične tehnologije kratkog dometa, 120
Uvod, 120
NFC, 125
Mobilni uređaji sa NFC tehnologijom, 128
Primena RFID i NFC tehnologija, 131

Upravljanje uređajima u M2M (OMA–DM, CoAP protokol), 135
Uvod, 135
Upravljanje uređajima u M2M, 136
OMA DM standard, 136
CoAP protocol, 140
OMA LWM2M standard za upravljanje uređajima i aplikacijama, 146

M2M komunikacije za pametnu mrežu (smart grid), 151
Uvod, 151
Osnovi pametnih mreža, 153
Problemi M2M komunikacija u okviru pametne mreže, 156
Bežične komunikacione tehnologije za M2M komunikacije, 159
Neki primeri M2M komunikacija u pametnoj mreži, 162

Primena M2M komunikacija u okviru brige o zdravlju (ehealth), 168
Uvod, 168
Mrežna arhitektura M2M komunikacija i ehealth, 171
Kratak pregled bežičnih tehnologija, 172
M2M pristupna komunikaciona mreža, 174
Konektivnost i sigurnost u E2E rešenjima za M2M komunikacije, 174
Postojeći projekti, 178
Indeks, 184

Ovaj udžbenik pokriva materiju koja se predaje na predmetu "Bežicne senzorske mreže" koji se drži u okviru izbornog područja Informaciono komunikacione tehnologije, na master akademskim studijama Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U ovome udžbeniku su detaljnije analizirani pojedini postojeći problemi iz oblasti bežičnih senzorskih mreža, kao i odgovarajući elementi za moguća rešenja. Kako je na više mesta u udžbeniku, uz opsežnu literaturu, ukazano na tekuće probleme i moguće pravce daljeg istraživanja, izložena materija bi mogla da bude i neka vrsta uvoda za eventualne buduće doktorske studije. Pri tome, uzimajuci u obzir da je udžbenik prvenstveno namenjen studentima master akademskih studija, u njemu su definisani ali nisu detaljno objašnjavani neki osnovni pojmovi iz oblasti bazičnih telekomunikacija, telekomunikacionih mreža, radio komunikacija i slično, a sa kojima su studenti već upoznati na prethodnim nivoima studija.

Komunikacija putem video signala je od izuzetnog interesa u savremenom dobu. Video služi za prenos vizuelne informacije i njegova upotreba kao dopadljivog medijskog sadržaja je veoma značajna za krajnje konzumente istog, ali i za inženjere elektrotehnike i računarstva. Produkcija video materijala se poslednjih godina višestruko povećala, čemu su doprinele, između ostalog, i internet tehnologije i težnja za osvajanjem novih tržišta.
Smatra se da će uskoro udeo video prenosa prevazići osamdeset procenata ukupnog telekomunikacionog saobraćaja, pa zato video tehnologije zauzimaju posebno mesto u oblasti telekomunikacija i multimedije.

Imajući u vidu primarni cilj ovog udžbenika, a to je da se čitalac osposobi za osnovno razumevanje video tehnologija i sistema, odabrana su poglavlja koja doprinose sagledavanju videa, njegove primene i značaja video komunikacije. Naime, u ovoj knjizi su odabrana poglavlja koja ne uzimaju u obzir specifičnost konkretnog video sistema zbog postojeće raznovrsnosti, ali sa druge strane strane pružaju opšta znanja i osvrt na neke konkretne primere. Na primer, televizijski standardi su važni za poznavanje video osnova, pa je zbog toga posebna pažnja posvećena nekim od njih.

Oblast forenzike zahteva specifične tehnike kontrole, ispitivanja, pra´cenja i ocene
kvaliteta i kvantiteta materijala, sa visokim stepenom pouzdanosti rezultata, ˇcesto
i sa malim količinama uzoraka. Tehnike zapisa, čuvanja i obrade podataka imaju
mnogo dodirnih tačaka u domenu optike. Laserska tehnika, koja predstavlja sigurnu
podršku nedestruktivnim tehnikama ispitivanja materijala, ,,olakšala” je primenu
optičkih metoda, a razvijen je i niz novih metoda koherentne optike, koji se odvijaju
u kategorijama, koje kreću od kontinualnih do najkraćih postojećih impulsa elektromagnetnog zračenja u području attosekunde i zeptosekunde.
U monografiji će biti razmotrene izabrane tehnike zasnovane na metodima primene
visoko-koherentnih osobina, ali i metode na bazi nelinearnih fenomena. Biće
razmotrena interdisciplinarna sprega više naučnih metoda, koja omogućava indirektno
merenje veličina, što je mnogo teže realizovati ,,neoptičkim” i ,,nelaserskim
metodama”.

Može se reći da je IoT globalna mrežna infrastruktura koja spaja fizičke i virtuelne objekte putem korišćenja prikupljenih podataka i mogućnosti komuniciranja. Ova infrastruktura uključuje postojeći i evoluirajući Internet i mreže koje se razvijaju. Ona će ponuditi identifikaciju objekata, korišćenje senzora i mogućnost konekcije na bazi razvoja nezavisnih kooperativnih servisa i aplikacija. Biće okarakterisana visokim stepenom autonomnog prikupljanja podataka, javljanjem o događajima, konektivnošću i interoperabilnošću. Preciznije definicije IoT date su u uvodu.
Generalno, WSNs, M2M i CPS su slični IoT-u budući da imaju iste komponente. Međutim, razlika je u opsegu primene ova četiri pojma. Ipak treba ukazati da se danas kao sinonimi često koriste M2M i IoT. Takođe treba znati da su definicije M2M, WSNs, CPS i IoT evoluirale sa razvojem tehnologije i novih ideja.
Potencijalne koristi od IoT skoro da nemaju granice i odgovarajuće aplikacije menjaju načine kako radimo i živimo, štedeći vreme i resurse i omogućavajući nove pristupe za dalji razvoj i uvođenje inovacija. IoT omogućava privatnim i društvenim organizacijama da upravljaju imovinom, optimizuju performanse irazviju novemodele poslovanja.IoTje vitalni instrument koji omogućava razvijenom društvu da usavrši načine korišćenja energije i optimizuje sve vrste prevoza i transporta. Očigledna je komplementarnost sa računanjem u oblaku (Cloud computing), obradom velikih (količina) podataka (Big Data) i budućim javnim mobilnim mrežama, kao što je 5G. Uspeh prodora IoT zavisiće od razvoja eko-sistema, odgovarajućih pravnih normi i atmosfere poverenja gde su, pored ostalog, važni i aspekti identifikacije, privatnosti i sigurnosti.

Posle uvodne glave, u drugoj glavi se veoma opširno razmatraju postojeća standardizaciona tela kao i do sada doneti standardi. U nastavku ove glave detaljno se prikazuje i odgovarajuća arhitekturaidajunekirezultatijednogveomaopsežnogprojekta.Trećaglavasebavi odgovarajućim IoT protokolima i projektom gde je analizirana primena IPv6 i okviru IoT. U četvrtoj, opsežnijoj, glavi se razmatraju aplikacije. Ukazuje se na niz mogućih primena IoT, da bi na kraju bili analizirani rezultati niza relevantnih projekata. U prethodnom udžbeniku su posebne glave posvećene „pametnoj mreži“ (smart grid) i brizi o zdravlju (ehealth). U ovome udžbeniku se, u sledeće dve glave, posebno analiziraju „pametne kuće“ i „pametni gradovi“. U sedmoj glavi, koja je potpuno posvećena tekućem stanju u ovoj oblasti, prikazuju se odgovarajući komunikacioni moduli, a u osmoj IoT komunikacione tehnologije. Problemi sigurnosti su detaljno analizirani u posebnoj glavi u napred pomenutom udžbeniku, a u okviru ovoga udžbenika su ukratko obrađeni jednim delom u uvodnoj glavi. Neki specifični problemi, vezani za sigurnost i privatnost, takođe su analizirani na odgovarajućim mestima.

Ovaj udžbenik je proizašao iz materijala pripremljenih za predavanja i vežbe za predmet Osnovi telekomunikacija na smeru za Elektroniku, u okviru osnovnih studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Udžbenik pokriva deo gradiva za predmet Osnovi telekomunikacija koji se predaje na drugoj godini studija, a cilj mu je da se studentima netelekomunikacionih odseka na što jednostavniji način omogući savladavanje planiranog gradiva.
Materijal prati teorijske postavke nastavnih jedinica koje se obraduju na predavanjima, kao i zadatke koji prate ove nastavne jedinice i rade se na časovima vežbi. Polaznu temu u udžbeniku čine linearni vremenski nepromenljivi sistemi koji zajedno sa sinusoidalnim signalima i njihovim osobinama u osnovi predstavljaju motivaciju za Furijeovu analizu signala. Sledi Furijeova analiza periodičnih signala, odnosno Furijeovi redovi. Radi potpunijeg razumevanja
što kroz teoriju što kroz vizuelizaciju, kao i radi lakšeg rešavanja električnih kola, u okviru ove teme razmatrani su i fazori kao i veza Furijeovih redova i fazora. Udžbenik obuhvata i Furijeovu analizu za aperiodične determinističke signale u okviru teme Furijeova transformacija, kao i za slučaj signala koji nisu deterministički, u okviru teme diskretna Furijeova transformacija. Za svaku od tema, radi lakšeg praćenja i razumevanja izlagane materije, u tekst su uključeni i primeri u formi kraćih zadataka.
Knjiga je prvenstveno namenjena studentima koji slušaju predmet Osnovi telekomunikacija na smeru za Elektroniku, ali se autor nada daće knjiga biti od koristi i studentima drugih smerova kao i samim inženjerima.

„Robotika – zbirka rešenih zadataka“ je nastavna literatura koja obrađuje osnovne teme iz oblasti robotike kroz prikaz rešenih zadataka. Po svojoj strukturi i sadržaju, zbirka prati osnovni univerzitetski kurs u oblasti robotike. Konkretno, na Univerzitetu u Beogradu - Elektrotehničkom fakultetu, zbirka je namenjena predmetu Robotika i automatizacija čiju sadržinu prati. Opšte, zbirka se može koristiti i kao pomoćna literatura za studente drugih srodnih fakulteta tehničkog usmerenja i visokih tehničkih škola. Takođe, zbirka se može koristiti od strane inženjera u početnim fazama karijere u cilju uvida u osnovne principe rada robota i rešenje tipičnih problema i zadataka koji se javljaju u industrijskoj robotici.
Sadržaj Zbirke je podeljen u sledećih devet poglavlja: Osnovni pojmovi, konfiguracije i primene, irektna kinematika – homogene transformacije, Direktna kinematika – DH notacija i kinematika industrijskih robota, Inverzna kinematika, Diferencijalna kinematika – Jakobijan, Dinamika, Planiranje trajektorije, Pogonski i senzorski sistemi robota, Upravljanje. Sadržaj zbirke prati tipične tematske celine koje se javljaju u udžbenicima za predmete robotike na relevantnim svetskim univerzitetima.

Ova knjiga nastala je kao rezultat višedecenijske aktivnosti autora u obrazovanju inženjera elektrotehnike i računarstva, projektovanja tehničko-tehnoloških sistema i njihovoj primeni u rešavanju raznorodnih problema u industriji i privredi. Knjiga je deseta po redu u okviru udžbeničko-monografske edicije posvećene teoriji stohastičkih sistema sa primenama u statističkoj analizi podataka, obradi slučajnih signala i stohastičkom upravljanju.

Građa za knjige u okviru edicije nastala je, sa jedne strane, na osnovu materijala koji je kroz više decenija pripremaju u cilju izvođenja nastave iz više predmeta na redovnim i poslediplomskim studijama pri Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nastava iz nekih od ovih predmeta izvođena je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Elektrotehničkom fakultetu u Banja Luci, Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici, Vazduhoplovno-tehničkoj vojnoj akademiji u Žarkovu, Centru visokih vojnih škola u Beogradu, Univerzitetu države Floride (SAD), Univerzitetu Turku (Finska), Državnom Univerzitetu u Tripoliju (Libija), i Državnom Univerzitetu u Bagdadu (Irak). Sa druge strane, za formiranje kompletnog materijala za navedene knjige korišćeni su i rezultati naučno-istraživačkih projekata koji su realizovani kroz zajednički rad istraživačkih timova Elektrotehničkog fakulteta (ETF u Beogradu), Instituta Mihajlo Pupin (IMP - Beograd), Instituta za primenjenu matematiku i elektroniku (IPME - Beograd), Vazduhoplovno tehničkog vojnog instituta (VTVI – Žarkovo) i Vojno-tehničkog instituta kopnene vojske (VTIKoV, Beograd). Rezultati pomenutih projekata korišćeni su za razvoj modernih sredstava vojne opreme i naoružanja, bezbednosnih sistema, kao i naprednih proizvodnih programa u industriji.

U mnogim praktičnim primenama javlja se potreba za otkrivanjem i ispitivanjem vizuelno nedostupnih objekata, poput detekcije udaljenih letelica i plovila, uočavanja defekata u građevinama, pronalaženja zakopanih objekata i sl. Od interesa su lokacija traženog objekta, njegov oblik i, eventualno, sastav. Sama priroda ispitivanih objekata je raznorodna: u građevini je to pukotina u zidu ili armaturi, u podzemnim istraživanjima - arheološko nalazište ili skrivena mina, u radarskim problemima - pokretna meta, u medicini - izmenjeno tkivo. Svim ovim aplikacijama je zajednička primena elektromagnetskog zračenja radi dobijanja slike. U najvećem broju slučajeva, radi se o aktivnom pretraživanju gde se predajnim antenama zračenje usmerava ka objektu, a potom, prijemnim antenama meri elektromagnetsko polje izmenjeno zbog prisustva objekta. Ova perturbacija polja sadrži takozvani „otisak“ objekta, na osnovu koga možemo da ga rekonstruišemo u određenoj meri. U nekim situacijama, antene prikupljaju elektromagnetsko polje koje objekat sam zrači. Tada se primenjuje takozvano pasivno ispitivanje. Primeri su lokalizacija predajnika, mapiranje ledenih pokrivača i određivanje sastava tla.
Radi formiranja slike objekta, koriste se različiti delovi elektromagnetskog spektra. Izbor učestanosti zavisi od konkretne primene i najčešće je rezultat kompromisa između potrebnog nivoa detalja (rezolucije slike) i dubine prodiranja elektromagnetskih talasa. Naime, rezolucijaslikeje obrnuto proporcionalnatalasnoj dužini. Međutim, sa porastom učestanosti raste apsorpcija elektromagnetskih talasa, što onemogućava pristup dubljim delovim objekta. U velikom broju primena mikrotalasni deo spektra, koji obuhvata opseg učestanosti od 300 MHz do 300 GHz, predstavlja optimalan izbor. Dodatna pogodnost mikrotalasnih sistema je dostupnost komponenata, kao i njihova relativna bezbednost po ljudsko zdravlje.
Predmet ovog kursa su algoritmi za određivanje lokacije, oblika i sastava nepoznatih objekata na osnovu podataka dobijenih antenskim merenjima. Ovi problemi spadaju u klasu inverznih problema rasejanja. Direktno rešavanje ovih problema je teško zbog njihove nelinearnosti, kao i zbog toga što ne postoji jedinstveno rešenje. Da bi se olakšalo njihovo rešavanje, uvode se različita uprošćenja, poput Bornove aproksimacije. Posledice nejedinstvenosti rešenja se ublažavaju tehnikama regularizacije, koje se primenjuju i u drugim inženjerskim oblastima kao što su obrada signala i veštačka inteligencija.

Radio mreže omogućavaju korisnicima jednu vrlo osobenu beneficiju koju ostale mreže ne mogu, a to je da budu mobilni. Sa funkcijom mobilnosti, ključni atribut postaje lokacija, pa određivanje lokacije korisnika u radio mrežama postaje glavno oruđe koje mobilnim korisnicima omogućava pravi servis, u pravo vreme i na pravom mestu.
Ideja o lociranju korisnika u radio mrežema počinje u okviru ćelijskih radio mreža. Nastala je u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) za potrebe 911 servisa,
tj. servisa za hitne pozive. Razvojem ćelijskih radio sistema, porastao je i broj korisnika ovih sistema, pa samim tim i broj hitnih poziva koji su upućeni sa mobilnih stanica. Problem je bio pravovremeno reagovanje na ovakve pozive, obzirom na to da korisnik često nije znao svoju lokaciju. Zbog toga je američka federalna komisija za komunikacije, FCC (Federal Communication Commission), još 1996. godine napravila program u nekoliko faza kojim se operatori mobilne telefonije obavezuju da u predviđenom vremenskom intervalu u okviru svojih ćelijskih radio mreža obezbede
automatsku identifikaciju lokacije korisnika koji sa mobilnih stanica koriste usluge
servisa za hitne pozive [1]. Novi servis bezbednosti u okviru ćelijskiih radio mreža
nazvan je Enhanced 911 (E-911). Osim bezbednosti, poznavanje lokacije korisnika u
ćelijskim radio mrežama otvorilo je operatorima mobilne telefonije i velike
komercijalne mogućnosti.
Danas, tj. dvadeset godina nakon prve ideje o lociranju korisnika u radio mrežama, situacija je takva da je najveći broj hitnih poziva upućen upravo sa mobilnih stanica, što je dokaz da se u to vreme krenulo u pravom smeru.

Materijal prikazan u ovoj knjizi je nastao u toku pripreme predavanja iz predmeta Telekomunikacije II i Statistička teorija telekomunikacija, koje dugi niz godina držim studentima Vojne akademije Univerziteta odbrane u Beogradu, kao i predmeta Osnove telekomunikacija i Osnove telekomunikacija II, koje sam držao studentima Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banja Luci u toku pet školskih godina, od
2010/2011. do 2014/2015.
Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentima osnovnih studija elektrotehničkih fakulteta. Verujem da će biti korisna i studentima poslediplomskih studija u oblasti telekomunikacija, kao i inženjerima u ovoj oblasti.
Materijal je podeljen u 15 glava. Na kraju pojedinih glava, gde je to bilo potrebno, prikazani su rešeni primeri.

Osnovni cilj ovog udžbenika je da se izlože sistemski aspekti digitalnih telekomunikacija. Prvo je predstavljena teorija koja određuje fundamentalna ograničenja koja ni jedan telekomunikacioni sistem ne može da prevaziđe. Zatim su izloženi algoritmi i postupci koji omogućavaju efikasnu obradu i pouzdan prenos poruka. U digitalnim telekomunikacionim sistemima poruke se po pravilu predstavljaju u obliku binarne sekvence, koja se pre slanja u kanal uvek predstavlja digitalnim signalom. Poznavanje osobina slučajnih signala omogućava da se pri projektovanju sistema predvide njegove osobine. U cilju prenosa digitalnog signala danas se primenjuje čitav niz tehnika zasnovanih na obradi signala. Postupak detekcije omogućava pouzdan prenos poruka kroz kanal sa smetnjama. Prenos digitalnog signala kroz radio kanal postiže se modulacijom, dok tehnike multipleksiranja i višestrukog pristupa omogućavaju da više korisnika istovremeno dele zajedničke resurse. Konačno, dat je i pregled savremenih telekomunikacionih sistema i objašnjeni su osnovni principi njihovog rada, a posebno su razmotrene tehnologije za pristup Internetu.