Može se reći da je IoT globalna mrežna infrastruktura koja spaja fizičke i virtuelne objekte putem korišćenja prikupljenih podataka i mogućnosti komuniciranja. Ova infrastruktura uključuje postojeći i evoluirajući Internet i mreže koje se razvijaju. Ona će ponuditi identifikaciju objekata, korišćenje senzora i mogućnost konekcije na bazi razvoja nezavisnih kooperativnih servisa i aplikacija. Biće okarakterisana visokim stepenom autonomnog prikupljanja podataka, javljanjem o događajima, konektivnošću i interoperabilnošću. Preciznije definicije IoT date su u uvodu.
Generalno, WSNs, M2M i CPS su slični IoT-u budući da imaju iste komponente. Međutim, razlika je u opsegu primene ova četiri pojma. Ipak treba ukazati da se danas kao sinonimi često koriste M2M i IoT. Takođe treba znati da su definicije M2M, WSNs, CPS i IoT evoluirale sa razvojem tehnologije i novih ideja.
Potencijalne koristi od IoT skoro da nemaju granice i odgovarajuće aplikacije menjaju načine kako radimo i živimo, štedeći vreme i resurse i omogućavajući nove pristupe za dalji razvoj i uvođenje inovacija. IoT omogućava privatnim i društvenim organizacijama da upravljaju imovinom, optimizuju performanse irazviju novemodele poslovanja.IoTje vitalni instrument koji omogućava razvijenom društvu da usavrši načine korišćenja energije i optimizuje sve vrste prevoza i transporta. Očigledna je komplementarnost sa računanjem u oblaku (Cloud computing), obradom velikih (količina) podataka (Big Data) i budućim javnim mobilnim mrežama, kao što je 5G. Uspeh prodora IoT zavisiće od razvoja eko-sistema, odgovarajućih pravnih normi i atmosfere poverenja gde su, pored ostalog, važni i aspekti identifikacije, privatnosti i sigurnosti.

Posle uvodne glave, u drugoj glavi se veoma opširno razmatraju postojeća standardizaciona tela kao i do sada doneti standardi. U nastavku ove glave detaljno se prikazuje i odgovarajuća arhitekturaidajunekirezultatijednogveomaopsežnogprojekta.Trećaglavasebavi odgovarajućim IoT protokolima i projektom gde je analizirana primena IPv6 i okviru IoT. U četvrtoj, opsežnijoj, glavi se razmatraju aplikacije. Ukazuje se na niz mogućih primena IoT, da bi na kraju bili analizirani rezultati niza relevantnih projekata. U prethodnom udžbeniku su posebne glave posvećene „pametnoj mreži“ (smart grid) i brizi o zdravlju (ehealth). U ovome udžbeniku se, u sledeće dve glave, posebno analiziraju „pametne kuće“ i „pametni gradovi“. U sedmoj glavi, koja je potpuno posvećena tekućem stanju u ovoj oblasti, prikazuju se odgovarajući komunikacioni moduli, a u osmoj IoT komunikacione tehnologije. Problemi sigurnosti su detaljno analizirani u posebnoj glavi u napred pomenutom udžbeniku, a u okviru ovoga udžbenika su ukratko obrađeni jednim delom u uvodnoj glavi. Neki specifični problemi, vezani za sigurnost i privatnost, takođe su analizirani na odgovarajućim mestima.