Iz prikaza knjige „Kako napisati i publikovati naučno delo“

Osnovna tema knjige izložena je u poglavljima 4. Pisanje naučnog članka, 5. Pojedini delovi članka, 6. Slanje članka na publikovanje, 7. Revizija članka, 8. Štampanje naučnog članka, a srodna su i poglavlja 10. Kako napisati druga naučna dela i 11. Kako pripremiti usmeno izlaganje. Tu autor izlaže (i donekle uopštava) svoje bogato lično iskustvo. Brojni detalji, saveti i „cake“ poslužiće kao dragoceni putokaz mlađim naučnim radnicima. Uz ovo idu i dodaci B. Skraćenice naziva časopisa iz fizike i srodnih oblasti, C. Greške u korišćenju engleskog jezika... Ove delove knjige trebalo bi da pročitaju (i to ne samo jednom) svi oni koji se nameravaju baviti naučnim radom u oblasti prirodnih nauka. Kako bi lepo bilo kada bi Ministarstvo nauke podelilo po primerak Popovićeve knjige svim svojim stipendistima.

...pisac ovog prikaza smatra da je knjiga “Kako napisati i publikovati naučno delo“ dragoceni doprinos našoj naučnoj kulturi. ... toplo je preporučujemo kako naučnom podmlatku tako i već afirmisanim naučnim radnicima.

Akademik
Ivan Gutman

Predgovor

1.         Uvod/1

1.1.      Šta je nauka/3

1.2.      Naučni časopisi/8

1.2.1.   Poslovanje izdavača naučnih časopisa/11

1.2.2.   Naučni časopisi s otvorenim pristupom/12

1.3.      Nauka u svetu/14

1.4.      Nauka u Srbiji/19

2.         Karakteristike naučnog rada/25

3.         Naučno delo/33

3.1.      Politika objavljivanja naučnog dela/37

3.1.1.   Autori/38

3.1.2.   Urednici/39

3.3.3.   Recenzenti/40

4.         Kako prikupiti naučnu građu/45

4.1.      Prikupljanje naučne građe u dvadesetom veku/47

4.2.      Citatne baze/52

4.2.1    WEB of Science /52

4.2.2.   Scopus/53

4.2.3    Google Scholar/54

4.2.4.   PubMed/55

4.2.5.   Srpski citatni indeks/57

4.3.      Poređenje pretraživanja citiranosti radova korišćenjem "Web of Science, Scopus i Google Scholar citatnih baza/58

5.         Pisanje naučnog članka/63

5.1.      Izbor časopisa/66

5.2.      Stil časopisa/70

5.3.      Plan rada/70

5.4.      Korišćenje plana/72

5.5.      Izrada prve verzije rukopisa/73

5.6.      Revizija prve verzije rukopisa/73

5.7       Druga i naredne verzije rukopisa/74

5.8.      Konačna verzija/74

6.         Pojedini delovi naučnog članka/77

6.1.      Naslov/79

6.2       Autori i adrese/79

6.3       Rezime (sažetak) članka/81

6.4.      Ključne reči/82

6.5.      Uvod/85

6.6.      Materijal i/ili metod/85

6.6.1.   Materijali/86

6.6.2.   Metode/86

6.7.      Rezultati/86

6.8.      Diskusija/86

6.9.      Zahvalnost/87

6.10.    Literatura (Reference)/87

6.11.    Izrada tabela/89

6.12.    Kako napraviti efektne ilustracije/94

6.13.    Multimedijalne prezentacije/96

6.14.    Kako pripremiti tekst članka/96

7.         Slanje rukopisa na objavljivanje/103

7.1.      Slanje rukopisa običnom poštom/106

7.2.      Slanje rukopisa elektronskim putem/107

8.         Revizija rukopisa/111

9.         Štampanje naučnog članka/121

9.1.      Kako naručiti i koristiti reprinte/127

10.       Kako napisati druga naučna dela/129

10.1.    Kako napisati pregledni članak/131

10.2.    Kako pripremiti konferencijsko saopštenje/132

10.3.    Kako pripremiti poster/133

10.4.    Kako se piše doktorska disertacija/136

11.       Kako pripremiti usmeno izlaganje/139

11.1.    Kako pripremiti usmeno izlaganje članka/141

11.2.    Kako pripremiti seminar/142

12.       Etika naučnog rada/149

12.1.    Kodeks ponašanja u istraživanju/151

12.2.    Greške u nauci/153

12.3.    Prevare u nauci/153

12.3.1.Dvostruko objavljivanje/154

12.3.2.Lažno autorstvo/155

12.3.3.Nepoštenja recenzenata/156

12.3.4.Izmišljanje, podešavanje i krađa rezultata/157

12.4.    Lažni naučni članci, lažne naučne konferencije i lažni naučni časopisi/162

12.5.    Autorska prava/168

13.       Časopisi naučnog humora/171 Prilozi/181

A.        Evropska istraživačka klasifikaciona šema/183

B.         Klasifikacija rezultata naučnoistraživačkog rada/195

V.         Najčešće greške u korišćenju engleskog jezika/207

G.        Poređenje istraživača prema naukometrijskim pokazateljima/213

Literatura/219

Registar/227

Akademik dr Zoran V. Popović
Rođen je 23. februara 1952. godine u Aranđelovcu, gde je završio osmogodišnju školu i gimnaziju. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1975, magistarske studije 1977, a doktorsku disertaciju 1984. godine. Od 1975. zaposlen je u Institutu za fiziku u Beogradu. U zvanje naučni savetnik izabran je 1993, a za redovnog profesora 1997. na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za dopisnog člana SANU izabran je 2006, a za redovnog člana 2012. godine.

Na naučnim usavršavanjima u inostranstvu boravio je više puta i to kao stipendista Alexander von Humboldt fondacije i Marie Curie programa EK (Štutgart 1987-1989 i 1992-1993), i kao gostujući profesor na univerzitetima u Parizu, Moskvi, Atini, Berlinu, Luvenu i Valenciji.

Za ostvarene rezultate 1989. dobio je Teslinu nagradu za naučno ostvarenje: „Sinteza i karakterizacija visokotemperaturskih super-provodnih materijala", 1992. nagradu Instituta za fiziku za izuzetan naučni rad, 2011. veliko priznanje za naučno delo i veliko priznanje za doprinos razvoju instituta, od strane Instituta za fiziku povodom 50. godišnjice Instituta za fiziku.

Formirao je i afirmisao Centar za fiziku čvrstog stanja i nove materijale Instituta za fiziku. Centar je proglašen za evropski centar "izuzetnih vrednosti u oblasti primene optičke spektroskopije u fizici, nauci o materijalima i zaštiti životne sredine, i nacionalni centar izuzetnih vrednosti za oblast nanonauke i nanotehnologije.

Bibliografija dr Zorana V. Popovića sadrži više od 360 jedinica, od kojih je preko 200 članaka objavljeno u međunarodnim časopisima najviše reputacije, (WoS baza) citiranih više od 2200 puta. h-indeks je 25.

U poslednjih dvadesetpet godina angažovan je u izvođenju doktorskih studija na Elektro- tehničkom i na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Do sada je bio mentor 11 doktorskih i 9 magistarskih teza.

Dr Zoran V. Popović je član Američkog fizičkog društva, Srpskog fizičkog društva, Srpskog društva za materijale i Srpskog keramičkog društva.