Ова књига, условно речено, представља наставак издања „Ову харфу анђели несвирају“која се бави савременом применом проналазака Николе Тесле у области електрицитета, на основу који су се развиле многе модерне технологије.

„Машински факултет наставља мисију да из новог угла проучaва дело нашег највећег научника и истовремено прати савремене примене његових идеја. На првом месту оних, које су супротно његовим хуманистичким визијама науке, довеле до развоја технологија нове генерације оружја“, истакао је проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. Напомињући да академска заједница има обавезу да проучава и ову област, за коју нема стопроцентно утврђених чињеница, он је изразио очекивање да ће наука моћи да понуди бар део одговора на изазове са којима се свет данас суочава.

Књига је инспирисана развојем софистицираних технологија које су, према тврдњама ауторке, довеле до стварања оружја за успостављање доминације над планетом Земљом. Наслов, садржи 1500 референци, углавном званичних докумената и патената којима ауторка поткрепљује наводе  о злоупотребама технологија и вештачки убрзаном глобалном загревању планете и видљивим климатским промена.

Hemijski tragovi su posledica nastavka primene Tesline tehnologije, poznate pod senzacionalističkim medijskim nazivom „Zraci smrti”. Tehnološko opredmećivanje njegovog šesnaestogodišnjeg eksperimenta sa tornjem u Vordenklifu, dovelo je u moderno vreme, između ostalog, i do instalacije HAARP-a u Gakoni, Aljaska. Iskustva u njegovom radu i analiza emisije signala doveli su do upotrebe nove tehnologije – ubacivanja nano čestica hemijskih elemenata u jonosferu, radi povećanja njene provodljivosti. Praktična posledica bila je ubrzanje signala i povećanje dometa, što je na kraju rezultiralo konstrukcijom izahorizontnog radara.

Zasejavanje jonosfere nano česticama u navedene svrhe imalo je još jednu posledicu, neminovni ulazak u biosferu, a samim tim i u lanac ishrane. Eksperimentisalo se sa velikim brojem poznatih hemijskih elemenata, metalima i nemetalima, a uočeno je i korišćenje polimernih vlakana, kao i biološki aktivnih supstanci. Sve su to nesumnjivo potencijalna oružja hemijskog i biološkog rata.

Autorka uočava vezu između primene novih tehnologija, iako se za fraking ne može reći da je najnovija tehnologija, i neverovatnih novih fenomena, kakav je trgovina fjučersima na berzi. Dakle, tehnološki profiteri mogu da države ciljano, zemljotresima i klimatskim poremećajima koji mogu dovesti do masovne gladi, trajno destabilizuju i na toj nesreći još mogu i da zarade, što takođe predstavlja potencijalno oružje ekonomskog rata.

Iz ovakvih, argumentovano dokazivih konstatacija, neizbežno se postavljaju logična i nezaobilazna pitanja:

– ko donosi odluku o upotrebi ovakvih tehnologija
– ko kontroliše obim i domete te upotrebe
– da li postoje tehnologije za sanaciju posledica.

Finalno pitanje je, kome ustvari koriste ove tehnologije, odnosno, ko su ti nevidljivi profiteri.

Kada je 1996. godine tadašnji Državni sekretar SAD, Madlen Oldbrajt, javno, na televiziji bila upitana da komentariše stradanje oko pola miliona iračke dece tokom petogodišnjeg rata, njen odgovor je glasio: „Izbor je bio vrlo težak, ali mislim da se cena isplatila.”

Ovakve konstatacije i pitanja, lako je zaključiti, nisu naišla na odobravanje onih moćnika koji na ovim tehnologijama profitiraju. Zbog toga se, pre svega, na internetu, mogu pronaći brojni tekstovi koji osporavaju ne samo argumente autora, već i njen stručni i moralni lik. Međutim, ta osporavanja ni na koji način ne demantuju činjenice na koje se ona poziva, niti zaključke koje izvlači. Već sama ta činjenica, da su kritičari pribegli omalovažavanju njene ličnosti, svedoči ne samo o nemoći da se njen rad ospori ozbiljnim argumentima, već se pokušaji diskreditacije svode na bezmalo rasističke komentare, koji ne zaslužuju osvrt na njih.

Stoga se ova knjiga može čitati i kao naučno – politički triler sa moralnom poukom i upozorenjem planetarnih razmera. Najznačajnija razlika između književne fikcije i ove monografije je u tome što se u ovom delu ne vide spasioci sveta, koje svako literarno štivo ovog profila ima, po pravilu kao glavnog junaka.